Cuveni kavkasci: Osman-2

OSMAN 2 - broj rodovnika 14-87, broj PKSS 77222, rodjen je 27. marta 1986. godine u odgajivacnici "Crvena Zvezda" , poginuo je 15. decembra 1993. godine. Ocena na izlozbi - "odlican", KS -1, odgajivacka klasa - 1, prisvojena je 6. avgusta 1993. godine, broj atestata je K-37.
Po kvalitetu potomaka Osman mogao je da dobije odgajivacku klasu "Elita", ali po pravilima tog doba su se racunala sva dobijena legla od priplodnjaka i za dobijanje klase "Elita" neobhodno je bilo da se registruje 30 odsto potomaka, ali uzimajuci u obzir geografiju parenja Osmana, bilo je skoro nemoguce prikupiti tu informaciju.
Osman-2 dobijen je iz kompleksnog inbridinga (lainbriding na Limana 3-3 i na roditeljski par Abdula K-11 + Limba C-30 - 5-5). U produzetku pet generacija je rodovnik Osmana-2 sadrzi 18 predaka upisanih u Saveznu odgajivacku knigu "kavkaski ovcar" i 17 predaka koji su posedovali titule "Pobednik" i "Sampion". U rodovniku Osmana-2 moze da se nabroji 141 poznati predak (poneki od njih se ponavljaju vise puta), a najduza grana sadrzi u sebi 10 generacija predaka. Osnivacem grupe moze da se smatra Abrek 50, vlasnik Sotnina. Osman-2 je direktni potomak Abreka po ocevoj linii.
Roditelji Osmana, Atlant i Siljva, bez obzira na slicno poreklo, bili su psi razlicitog tipa. Atlant - pas srednje visine, kompaktan, sa masivnim kosturom, "zdepast" muzjak sa glavom "medveda", sa veoma sirokim, dubokim i masivnim lobanjskim delom glave, visoko usadjenim i nedovoljno duboko kupiranim usima, sa sitnim, duboko usadjenim tamno-zutim ocima, dobro izrazenim jagodicama i sa kratkom, bez znakova limfaticnosti, njuskom. Dlaka srednjeg tipa, svetlo-siva sa slabo izrazenom maskom. Imao je ponasanje "ljudozdera" i dosta se razlikovao od krupne (za zenku), jakog kostura i malo uzeg tela, sa nesto duzom podkolenicom dugodlake tamno-tigraste Siljve. Slicne su bili samo njihove glave u lobanjskom delu, ali kod Siljve oci su bile okrugle, tamne i malo ispupcene, njuska masivna, normalne duzine sa nesto limfaticnijm usnama. Njena narav je bila zla i opaka, ali je vrlo pametna, a i Atlant je spadao u pse-intelektualce.
Osman-2 je dobio ime po psu, koji je ziveo u odgajivacnici 1975-83. godine i bio je vrhunskim primerkom kavkaskog ovcara.
Opis Osmana-2:
"Zube u komplektu, zagriz makazast. Rasan, visina je visa od srednje, prednji deo je vislji od zadnjeg. Skladno je gradjen, sa masivnim kosturom i dobro razvijenom muskulaturom. Tamno-sivo-tigraste boje sa dubokom crnom maskom, sa dosta dugackom dlakom odlicne strukture, Ukrasna dlaka je dobro razvijena. Polni tip je dobro izrazen. Glava je dosta velika, masivna, sa sirokim i dubokim lobanjskim delom, usi su visoko usadjene. Stop je dosta pravilan (utisak da je stop suvise naglasen, ostavlja dlaka koja u ovom delu strci nagore). Njuska je masivna sa nesto limfaticnijima usnama. Oci su siroko usadjene, okrugle, tamno-zute, malo su neuskladjene sa skoro crnom glavom. Telo je u prednem delu vislje, snazno, pravilno gradjeno. Pozeljan je nesto siri grudni kos, podkolenica je nesto duza. Kretanje je perfektno. Ponasanje je uravnotezeno, sa puno dostojanstva. Lepo je vaspitan i agresivan".
Dimenzije Osmana-2: visina u grebenu - 72 cm, kosa duzina tela - 75 cm, obim dosaplja - 14,5 cm, duzina glave - 30 cm, duzina njuske - 11 cm.
Izlozbena karjera Osmana je pocela veoma uspesno. Na prvoj izlozbi u gradu Podoljsku Osman je sa 14 meseci zauzeo prvo mesto u klasi mladih pasa, i ostavio je veoma povoljan utisak na gledaoce i strucnjake. Dalje su usledili mnogobrojni uspesni nastupi na moskovskim i oblastnim izlozbama razlicitog ranga. Ubedljiva pobeda na prvoj Saveznoj izlozbi u gradu Iljinskom u intermedia razredu, prvo mesto na Svetskoj izlozbi 1991. godine u Dortmundu i za mesec dana na medjunarodnoj izlozbi u Varsavi. Osman-2 je bio prvi ruski kavkaski ovcar, koji je osvojio titulu CACIB.
Karijera Osmana kao priplodnjaka moze da bude ocenjena razlicito. Sa jedne strane Osman se pario veoma intenzivno i po broju uparenih zenki se mogao porediti samo sa svojim savremenikom Zhan-Kristom, koji takodje bio izuzetan pas.
Atraktivan izgled i poreklo ulivali su nadu odgajivacima da ce Osman biti prepotentan u svakoj kombinaciji. Zato su na parenje dovodili zenke, blago receno, sredneg kvaliteta i prosecnog porekla. I rezultat njie doneo slavu ocu - izmedju njegovih potomaka je bio velik broj pasa sa nedovoljno jakim kosturom, pljosnatog grudnog kosa, sa produzenim spicastim njuskama, limfaticnim usnama, krupnim svetlim ocima. Jagodicne kosti su bile nedovoljno izrazene, podkolenice i dosaplja zadnjih nogu suvise dugacke, skocni zglobovi sblizeni. Pojavljivali su se i stenci sa oslabljenom pigmentacijom - braon boje (braon-tigraste) sa braonkastim nosevima i konturom ociju ili pepeljasti sa sivim konturima i nosom. sesto su se radjali i stenci sa podgrizom. Moguca predpostavka da je Osman to nasledio od Atlanta, jer kod njegovih potomaka su se sretali iste mane (oslablen pigment i podgriz).
Nije lako dobiti kvalitetne potomke jednog tipa od psa, koji lici na majku (poboljsani muski varijant), a ima prepotentnog oca. Atlant moze ponekad da se prepozna i u potomcima trece i cetvrte generacije.
I samo kad su kod Osmana dovedene zenke koje su se pokazale kao dobre priplodnjakinje, pojavili su se stenci dobrog eksterjera.
Kvalitetni potomci mogli su da se podele u tri grupe - prvo oni, koji su licili na Osmana, pa na Atlanta, i na kraju - na pretke sa majcine strane.
Sasvim sigurno mozemo da kazemo da je Osman svojim potomcima preneo krupnu glavu, dlaku dobre strukture, agresivno ponasanje, dobru ledjnu linjiu. Izmedju njih retko se srecu psi sa manjkom zuba, nema kriptorhida, nema naslednih bolesti.
Zhivot Osmana nije bio jednostavan. Rodjen i odrastao u vojnoj odgajivacnici, gde je navikao da se ne vezuje za vojnike, koji su se stalno menjali oko njega. Ljude, koje je on voleo i smatrao za gazde isto su ga napustale. Iz nekih razloga 1992. godine Osman ja bio rentiran u grad Luganjsk na pola godine i jako se vezao za svog novog gazdu, ali se osecao izgubljeno van odgajivacnice, gde je bio neka vrsta "maskote", sto je shvatao i odlicno znao, bez svog "harema" zenki, gde je on bio car i gospodar. Kad se Osman vratio kuci, vise nije hteo da napusti teritoriju i na prvoj izlozbi, gde je "Crvena Zvezda" dovela svoje pse, niposto nije hteo da se prikazuje u ringu. Zhelja Osmana je bila shvacena i njega vise nikad nisu izvodili iz odgajivacnice.
Posle izlozbe u Iljinskom Osman se ozbiljno razboleo (verovatno od hepatitisa) i u periodima pogorsanja patio od otoka u predelu glave i vrata, pogled bi mu bio mutan i bezzivotan, postajao je nepridvidljivo agresivan. U periodima remisije bolesti on bi se vracao u svoje obicno stanje.
Osman je uginuo 15 decembra 1993 godine u pokusaju da preskoci boks da bi stigao do zenke u teranju. Inace je bio poznat po snalazlivosti - mogao je da otvori bilo koji boks spolja stojeci na zadnim sapama i uz pomoc prednih sapa i zuba otvarao je najkomplikovaniju bravu, da bih stigao do zenke.
Osman je bio odan i dostojanstven pas. Svi, koji su ga upoznali, zavoleli su ga. Bio je dosta tvrdoglav zato je dobio nadimak - "magarce".

Prevela: Polina Simic