..... Toliko je stvari oko Nurbija da neznam gde da pocnem i da vam ne uzmem ceo dan s citanjem.
Ali kao prvo: Nurbek stvarno ima fenomenalan karakter, niste mogli bolje da izaberete. Ili kako kaze moja seka: niko nije izabrao Nurbija, on je izabrao da dodje k nam.
Voli da se vozi u automobilu, sedi pozadi ko precjednik i prosmatra ... ili spava. Ako auto stoji na crvenom ili na parkingu, mogu proc samo oni koji ne gledaju auto, svi ostali oterani su. Kad smo ga na proljece sa sekom vozile kod veterinara po cip, on je, dok smo čekali na red, preko stakla gledao njen auto i cuvao ga.
Veterinara voli. Vidimo da karakerizuje sve ljude u tri redove: familija (nas 4, deda i baka i sekin decko), kod nas je ko mica maca; sumnjivi (veterinar, neki od drugova), koji mogu da ga maze ali prvo jih nalaje i stalno prosmatra jednim okom; i neprijatelji (svi ostali), koji mogu samo da beze. Kao da bih imao neko 6-o culo, vrlo brzo on ustanovi koji 'neprijatelji' nisu tako neprijateljski, pa ako se mi prema njima ponasamo prijateljski i Nurbek prebaci jih medju 'sumnjive'. Deca jos nije shvatio, jer jih ni ne vidi puno. Na decu laje, ali drugcijim zvukom nego na odrasle. No stariji ljudi posve su mu jasni i njih ne 'kategorizira'.
Pre nekih mesec dana sekin decko Seba ozledio je levu ruku. Kad je Nurbek tu povijenu ruku ponjusio ocigledno je ukapirao, da nesto nije ok. Jer je Sebu poceo cuvati i prestao grickati u igri. Zapravo mu iz ozledjene ruke nije hteo uzeti ni briketa. Jedne subote nakon toga kad su Nurbija Sandra & Seba vodili u psecu skolu i posle toga malo kod drugova, Nurbi je rezao na svakoga koji bi hteo Sebi pribliziti se na manje od metar s leve strane. Sada kad je deda na nekim novim lekovima, oko njega je vrlo pazljiv.
Neverovatno kako ima sve pod kontrolom; dogodi se puno puta da kad, naprimjer, sedimo navece vani, Nurbi odjednom zatrci nekoliko metara i pocne se igrat nekom zabom. Moze cak i da jede pa ako cuje nek zvuk, odmah potrci u istragu. Ako cuje covjeka onda laje, ako cuje zivotinju onda suti. Napravi krug, mozda jos jednog oko kuce i vrati se.
Ukapirao je 'fuj'! Ali to ga ne sprecava da nebi unistio puno stvari. Mlad pas navikne covjeka pospremati – sad mi je jasno sto je kolega hteo reci. Ali dobro, malo po malo navikava se da saksije s biljkama nisu za defragmentaciju, i da ima puno stvari koje moze slobodno prezvakati.
Ali zna on puno toga; Kad mu kazemo Nurbi chnjube zna da idemo po ovce i koze (sve skupa zovemo chnjube) ali: ako je jutro on lagano odseta i legne pred vrata hleva, a ako je navece on trci na travnjak gde se pasu. I u svakom slucaju zna sta da radi: trci oko njih da ih otera kde trabaju da idu.
Onda kad me ili tata ili seka pozovu, da dolaze i neka otvorim kapiju moram Nurbiji samo reci ili Bagzi - onda trci do kapije i mase z repom, ili Sandra -onda trci i mase s celom guzom, toliko da mu ne odpadne.
Vrlo voli sardele koje jede kao bi jih udisao. Voli i jaja – dobija 1 na sedmicu, celo. Oko hrane bilo je nekih problema oko rezanja ali onda dobijao je jesti samo tako da je neko drzao ciniju iz barem malo hrane Nurbi je uvek dobio iz ruke. I pre jela uvek mora da sedne. Sad znamo kada mu ljudska hrana mirise, jer sedne kraj onoga od koga bi hteo zalogajcic. I malo uvjek dobija, ali tako kako ste napisali u knjizi. E svakako vasa knjiga super je i puno nam pomogla!! Znamo da psi ne smeju dobiti grozdja, makadamija, kosti ptica, krumpira i mahunarki i jos ucimo. Mama vodi racuna o njegovoj ishrani. Uglavnom dobija kuvano meso i organe, kuvana zita i povrce. Nesto mesa dobija i svezeg, sveza je uvek riba. Sto se dodatka Ca tice, dobija ponekad mleko, jogurt ili sir i skoro svaki dan u jedan obrok u prah smlevene kore od jajeta – trudimo se da bi sve zivotinje dobijale sto prirodniju hranu, pa su na tim mlevenim korama i ptice i gusteri. Sad je vec na 2 obroka/dan i dobija mislim nekde oko 2,5 kg/dan.
Prije sam napisla da si voli pronaci nesto za unistavanje – no kod psece hrane nista ne 'pronalazi'. Ponekad mu ostavim komad mesa napolju na stolu. U najgorem primjeru on ce sesti kraj mize i zurit u ono meso ali ne uzima. Ceka dok mu neko tog mesa ne da. Ima puno poverenja u 'familiju' da ga necemo otrovati jer pokusi stvarno sve – voli maslacak, jagode i tresnje a kadkad i banane. I hranu za macke i vietnamska praseta a kadkad zvakne i koji kukuruz. Da hrana za macke, hm, svake toliko neko ostavi otvorena vrata u kucu sto Nurbek odmah zna i evo ga. A u kuci uvek je nekoliko macaka. U takvom slucajo covjek bi ocekivao da ce buknuti galama kad bi pas poceo juriti macke. No, ne, macke se mogu sakriti ili prpositi, Nurbija interesuje samo stanje macjih cinija koje opere kao kod Snjegulice. Kad je pseca infiltracija odkrivena on se isto tako mirno odidje.
Svake toliko vodimo ga kod dede i bake u Ljubljanu u stan. Najcesce kad navratimo posle skole. Vrlo lepo ide na uzici, polako po stepenicama. U stanu sve prenjuši, nekde legne ili ode na balkon i rastera sve penzionere koji parlamentisuju pred blokom. Jedna slika toga je u prilogu.
Pseca mala skola. Evo u prilogu vam stavljam potvrdu da je zavrsio. Krajem ljeta krece prava skola, a posle toga imam zelju da pocnemo trenirati odbranu. Vidjet cemo ... Kod potrage za skolom imala sam malo problema jer je dobrih trenera malo, a i kavkaskih ovcara drzi se stigma agresivnih pasa. Svakako su agresivni ako je neko dovoljno lud da jih drzi u stanu na 12-om katu ili kako ide odgoj kucica samo za profit kod nekih nasih 'odgajivaca'. No na posledku se sve zavrsilo fino i na tipican VIP slovenacki nacin, znaci Veze I Poznanstva. Sebin tata je policajac i njegov drug je isto policajac. Ali taj drug (Rajko) ima, gle slucaja, pasju skolu a trenira policijske pse. Skupa sa zenom odgajaju i baucerone i kavalier king charlese. Vrlo rado su nas prihvatili, puno naucili.
A najvaznija je socializacija sa drugima psima. U grupi nas je bilo oko 10, sve od jednog tog kavalera do Nurbija koji je bio najveci. Najstariji je bio jedan 3 godine star njemacki ovcar, koji nije hteo radit nista. Nurbi je odradio sve, uobicajeno iz prve, samo da je vidio sta rade drugi. Za pravilan rad nece nagrade (pokusali smo od raznih briketa do sira, hrenovka i jos cega) a nece ni da se igra (isto smo pokusavali sve), umjesto toga voli da malo potrci ili da se ga mazi. Isto vazi za ponavljanje vezbi kod kuce. Cini mi se da mu je najvaznija pohvala da je obavio zadatak. I stvarno posle 3-4 pokusa dosta mu je. Za druge pse nije se brigao a prema ljudima ponasao se kao svak normalan pas – nije na svom teritoriju. Puno puta se desilo da dok je bila pauza za pse i Rajko je predavao ljudima, psi bi lajali, skakali po boksima. A onda odjednom bi se zaculo 'vuka', znaci Nurbija i svi bi se psi usutili.
I vrucina. Ljeto je zakasnilo ali sada je vec neko vreme oko 30 C i kuvamo se. Nurbi hvata sjenku, ali ima problem jer najvise voli jedno par mesta odakle ima pogled na imanje. Ali kako se sunce pomice, pomice se i sjenke, tako da zaista hvata sjenku. Pored cinija s vodom za pice, koje voli poljevati, ima i 90 L gumenu posudu u kojoj se moze malo rashladiti, sto cini uvjeg nakon toga ako se treba malo prosetati.
Puno je jos toga ali vec sam vas previse zaposlila s citanjem.
Puno pozdrava od svih nas i ne zaboravite me nazvat ako slucajno prolazite gde vise ili manje izbliza. Uvek cemo biti veseli ako vas mozemo primiti u goste.
Smo na vezi!
Sladekovi
Write a comment